Bobuli pokret - Vars 2011.

Vars, januar 2011.

Vratili smo se čitavi, doduše sa jednom frakturom ramena i jednim malo žešćim ugruvavanjem, hvala Bogu da je na tome i ostalo ( s’obzirom da je Vars skijalište koje je prepuno parkova i prosto pleni, i govori vam “dođite da letimo, a ako ste početnik –da se lomimo “ ) . . .:) Bordovali goli ,a predhodno se prskali na sred staze šampanjcima od 1evrić , kao najveći šabani, a to sve u znak “osvajanja planine” :) i početka pokreta “BOBULIJEVCI” kojim je bio zaražen veliki broj turista iz svih delova Evrope ( o ovom pokretu nešto više u nastavku koji sledi). . . Kako bi postao član pokreta dovoljno je bilo da se nalaziš u grupi ljudi i sa njima iz sve glasa, onako huliganskim ritmom uzvikujes BOBOULIiiiii, BOBuuulliiiiii, Bobuuuliiiiii . .. .. !!!!!!!! :) Naravno da bi sve ovo izgledalo “melodično”, onako kako to vukovi rade pred sumrak, sa druge strane planine,ulice,restorana,bara,staze,sobe itd. ma jebote iz bilo kog dela Varsa trebala bi da se dobije povratna inf.: BObuuuLLIIIILiiiiiii,Bobullllllliii .. . .. !! ! !

Kako je sve počelo . . . ?

Posle posledično dosadnog i monotonog dočeka krenuli smo za Vars ( iz NS posadu Skibusovog spejsŠatla činili su: Tima Titlit, Robokap, Dadlid, Doktor X, Ć, Judmila, MaBU, TaBO,Zlatokosa, Muja,Nišlije x2,Tomson, moja malenkost Gugili, i naravrno at the end Bobuli the bigest alijas Hari :), na naplatnoj rampi kod Rume selimo se u puno veći i moderniji spejsŠatl gde nas sa velikom sdračnošću dočekuju ReMa (putvodi), Teča, Alkatraz, i Šomi, ali i svi ostali putnici letelice . . .xaaxaxaxaxa) . Put je, kao i svaki bio dosadan, za neke (ne)naporan . . . Stigli, kako bi naš ReMa reko kinezi navalite (imali smo 10 krevetni apartman-kuću, ostatak ekipe bio u “Albaniji” nadimak od hotela u kom su odseli naši drugari), do jaja, sve bajno, kuća idealna . . .ZURKAaaaaa, nismo ni ušli a licitacija ko će 1. da se tušira i gde da spava je počela . . . Nakon uzimanja posteljine početna euforija je splasnula , i krenulo je raspakivanje i stavljanje viršli, kulenova itd. u frigo. Spavanjeeeeeee, kontam da je svako bio u fazonu, pred san:” Derane samo da sutra bude lep dan, ma ima da bude SHOW” , ako i nije onda smo moj cimer Hari i ja to samo tripovali . . . Ništa, da ne bi sada opisivao svaki dan ponaosob skijanje divno,dani prelepi, izlasci “ludi”, sobne žurkice vrh i tako to, pucam pravo u metu, ni manje ni više Badnje veče na tapetu . . Te večerii svee je počelo . . . Naizgled obično veče u organizaciji ReMa, nije davalo ama bas nikakav signal da će to biti 1 od najboljih dana, večeri, na ovom našem holiday-u . . .Interni dogovor bio je dođe kad ko dođe . . . Zapalio sam nesto ranije u “Albaniju” da bih nešto ćopao sa TeČom, Alkatrazom i Šomijem varijanta pred božićna večera u krugu familije . .. Smandrljo sam tu nešto i palim, TeČu i ekipu ostavljam uz reči :” E nemoj da me zezateee dođite bar pivo da popijemo” . . . Ulazim u bar ( bar sav u drvetu skroz coool urađen sa okačenim bordovima po celom šanku i razbacanim lazy bag-ovima, za šankom radi neki ludi crnac sa dredovima ...) dolazim do ekipe koja je u tom trenutku bila u polovičnom broju, i koja je “BRIJALA” ( kako bi naši drugari iz cool crew from Croatia rekli) :“ daj koji je njima jel kontaju oni da dođu, baš su skrnavci . .” .

OOOOoookkkkkkeeeeeeeeejjjjj ekipa je na broju,ljudi đuskaju, atmosfera ok, ma ima sve to šmeka, “Barut je u vazduhu treba ga samo zapaliti” . . . . :) Šta- kako ? ? ? Negde oko ponoći, nešto pre paljenja badnjaka, izlazimo napolje na 1 cigar onako ljampi da se dokrajčimo ( nije bilo dozvoljeno pušenje unutra ;) ), tamo raja ljudi. Pored naravno srpskog cuje se italijanski, španski, francuski . . . Odjednom iz 1 od grupa, krene gromoglasan žamor i smeh. Iz grupe izbija sićušni, simpatični Francuz sa drvenom bakljom u ruci ( naravno ugašenom ), nalik na neke domoroce sa kopljem u ruci i nekim krpama oko struka. Kad bolje razmislim njegovi pokreti su baš ličili na urođenika sa nekog napuštenog ostrva usred okeana. Lupajući o pod davao je sebi, sta ti ja znam, za nas u tom stanju čudan ritam. Tako skačući i lupajući išao je od grupe do grupe i iz samo njemu poznatih razloga tražio nekakav intervju. Ti razgovori bilu su urnebesni, s’obzirom da se francuz koristio nekavim, pa da ga nazovem “ tarzanskim engleskim”. Naravno ta činjenica u tom trenutku ama baš nikome nije smetala, naprotiv samo je podstakla ljude da se glupiraju i osećaju što slobodnije. Dadlidu se on najviše dopao, odmah su pronašli zajedničke teme . .:) Kontam da je cela ova priča ( oko Bobulijevaca) nastala tako što je naš Dadlid, na simpatičnu koreografiju Francuza hteo da baci po koji “stih” . . . :) Malo po malo Dadlid je Francuza učio kako da navijačkim ritmom zavija : “BOOOobullllllliiiiiiiii, BBBBBBBboooooooooobbbbuuuuuulllliiiiii . . .” ( verovatno se pitate zašto baš Bobuli ? Odgovor je vrlo jednostavan i jasan, pa zato što je Francuzu to bilo najlakše da izgovori i peva ) . . Atmosfera se počela zahuhtavati . . S’obzirom da smo svi bili raštrkani po baru, otišao sam za šank da popijem poslednje pivo pre paljenja badnjaka. Kad eto ti u tom trenu, kao furijaaaaaaaaa sa novom dozom adrenalina ulazi cool crew from Croatia ( DiV, NIto, NaNi, Grafporn,Nastic i Mate :)(over here mate) ) and “godfather” Teča . . . Opšte ushićenje i radost na obe strane, kao da se nismo videli, pa dobrih 10 godina. U svom tom haosu dolazi TeČa i kaze: “ Kakvi su ovo likovi, da si ih video samo, na sred puta se vuku . .? Kako misliš vuku ? Pa lepo uhvatiše 1 od njih za noge i po putu ga vuku i bacaju u sneg, i valjda tako u krug dok svi ne budu vučeni i bacani . :) Kada sam video kojom dozom pozitivne energije zrače, odmah sam odlučio da ih dovedem”. Kako se kasnije ispostavilo upravo to je bila ona šibica koji je trebala da zapali barut koji se toliko osećao u vazduhu . .. . Došlo je vreme kada bi trebalo da se zapali badnjak, svi mi koji smo znali, ali i oni koji nisu, izašli su . . . Na izlazu ka vratima ugledah Dadlida koji je kao pokvarena ploča sa francuzom ponavljao gradivo, ali ovog puta u jačem sastavu, zajedno sa cool crew from Croatia ( ne u full sastavu,pošto su i oni bili raštrkani po baru). Ljudi koji su izlazili napolje u tom trenutku ,a nisu bili sa naših prostora, pokušavali su da dobiju bilo kakvu informaciju o događaju koji prethodi.

Radost,sreća,radost, ljubljenje 3x . . . Koliko varnica tolko parica . . . U baru se nazdravlja, kad odjednom Dadlid sa svojim simfoniskim orkestrom kreće u skandiranje . .. . Sa druge strane bara dobija se odgovor . . . Tačka opšteg usijanja je dostigla vrhunac, u baru se tog trena orilo :” Bobuliiiiiiiiliiiiiiiil, Boooobbbbbuliii, BBBbboooooobbbbbbbbbbuuuuulllllliiiii”( ćoveće kakav haos, ceo bar ti vrišti, peva nekakvom Bobuliju . . :)). Te večeri, “pesma” se čula sve do sitnih sati, naravno kada se izašlo iz bara ona je nastavljena duž sela . . . Pesma se širila munjevitom brzinom kroz planinu, a da to niko nije ni slutio . . .

Onako nikakvi kilavi, mamurni, slabi uputili smo se ka žici. Na jednom od vrhova ugledali smo neverovatnu scenu. 2-3 gupe različitih nacija ( mislim da su bili francuzi i italijani u pitanju, ako grešim drugari ispravite me) počeli su jedni drugima da skandiraju već svima nama znane reči . . . Osmeh sa lica nije nam se skidao . . .

P.S. Sve u svemu VRH ^^^^^^^^ :) . . ...

Uredio i poslao: Dragutin Guti Pandurov, 04. februara 2011.