Prag

Prag je jedan od najpopularnijih gradova u istočnoj Evropi. Njegova privalačnost je u 600 godina staroj arhitekturi netaknutoj tokom ratova. Centar grada je pod zaštitom UNESCO-a. Grad sagrađen pokraj reke, Vltave, nikada nije prestao da očarava posetioce, slikare, fotografe i pesnike.
Glavna atrakcija je istoriski deo grada-centar. Postoji nov i stari deo grada, Staré Mesto i Nové Mesto. Stari deo je lavirint aleja, kaldrmisanih ulica i prolaza koji vode ka Old Town skveru, Staromestské Námestí. Josefov Ghetto, i stari jevrejski kvart.
Novi deo grada kontrast je starom po svojoj modernoj arhitekturi. Obuhvata čuveni Wenceslas skver. Grad je isprepletan mostovima, među kojima je najlepši i najčuveniji je Karlov most. Najveća atrakcija je svakako srednjovekovni astronomski časovnik koji je istovremeno sat, kalendar, astronomska sprava. Prag obiluje lepotama istorijske baštine, ali ujedno pruža i široke mogućnosti zabave te bogati noćni život, koji će posebno zanimati mlađe turiste.

Znamenitosti Praga

Katedrala Sv. Vita

To je najznačajnija crkva u celoj Češkoj, sedište češke nadbiskupije, čije osnivanje je značilo i oslobađanje od bavarskih sveštenika i nadbiskupije u Majncu kojoj je pripadao i Prag. U njoj su sahranjeni češki kraljevi, sveci, carevi. Dva tornja na zapadnoj strani, gde je i glavni ulaz, su delo Františeka Kisele, koji ih je osmislio pod uticajem čuvenih gotičkih katedrala u Parizu. Remekdelo katedrale je kapela Sv. Vaclava, sa svojim bogatim i prelepim dekoracijama. Kapelu je sagradio Karlo IV u čast Sv. Vaclava, zaštitinika Češke.

Karlov Most

Karlov most, najstariji i svakako najlepši most u Pragu. Građen je u 14. i 15. veku. U početku, taj most su zvali Kameni most, ili jednostavno praški most, a naziv Karlov most je u upotrebi tek od 1870. godine. Na oba kraja mosta nalaze se tornjevi, gotičke građevine iz 15. veka. Kod tornja na staroj strani grada vide se kipovi Karla IV, Vaclava IV, Sv. Vita, Sv. Prokopijusa i Sv. Sigismunda. Na drugoj strani mosta je ostatak jednog još starijeg mosta iz 12. veka, uništenog poplavama i požarima. Ivice mosta ukrašava 30 figura raznih svetaca i biblijskih ličnosti.

Staromestske Namesti

Trg (Staromestske namesti) potiče iz 10 veka, kada je služio kao mesto za razmenu robe i drugih dobara. Ispred Gradske Većnice mogu se videti 27 krstova, koji podsećaju na pogibiju 27 lidera pobune protiv kralja Matijasa. Prema legendi, duhovi ovih plemića se svake godine vraćaju na trg na dan svoje smrti, 21. juna. Čim kročite na staromestski trg pažnju će vam privući crkva Sv. Tina, jedan od najekletantnijih primera gotske arhitekture. Crkva ima dva visoka tornja koji dominiraju starogradskim trgom. Te dve kule, naizgled identične, se ipak razlikuju. Jedna je sazidana stamenije i deluje masivnije, predstavljajući snažniji deo porodice, muškarca, dok je druga tanja, elegantnija, krhkija.

Jevrejski muzej

U jevrejskoj četvrti se nalazi Stara-Nova sinagoga, najstarija u Evropi i jedna od najvrednijih i najznačajnijih u celom svetu. Sagrađena je 1270. godine. Na njoj je tipičan jevrejski sat sa slovima umesto brojeva i kazaljkama koje se kreću u suprotnom smeru od kazaljki na satovima koje nejevreji. Prema legendi, sinagoga je sagrađena od ostataka Drugog Hrama porušenog u Jerusalimu 70. godine. Ženama je dozvoljen ulaz u sinagogu samo na dan njihovog venčanja. Jedna posebna zgrada je dograđena za žene, sa malim prozorima kroz koje mogu da posmaraju svete obrede.

Astronomski časovnik

Astronomski časovnik, srednjovekovna višefunkcionalna naprava (sat, kalendar, astronomski instrument) nalazi se na južnom delu stare gradske većnice. Ovim instrumentom se mogu pratiti mnogi astronomski događaji: kretanje Sunca (obratite pažnju na to da se na satu Sunce kreće oko Zemlje, jer je u to vreme geocentristička slika univerzuma bila opšteprihvaćena. Kopernikanski obrt odigrao se tek sredinom 16. veka, kada je Nikola Kopernik objavio svoje znamenito delo O kruženju nebeskih tela, kojim je uspostavljen heliocentrični sistem sveta), mesečeve mene, pojava ravnodnevnice, smena godišnjih doba, trenutno stanje svemira. Konstruktori ovog sata su bili sajdžija Mikulas Kadanski i Jan Ondrejev Šindel, profesor matematike i astronomije na Karlovom univerzitetu. Napravljen je početkom 15. veka i funkcioniše i danas.

Karlštajn

Gradnja je počela 1348. godine, kada je osnovan i praški univerzitet. Ideja Karla IV, koji je i sazidao ovaj zamak, je bila da u njemu čuva kraljevsko blago, svoju kolekciju svetih relikvija i blago sa krunisanja careva svetog rimskog carstva. Do zamka vodi samo jedna ulica prepuna prodavnica suvenira, koji nisu ništa jeftiniji van Praga, a izbor u glavnom gradu je i veći i lepši. Na ulazu u zamak nalazi se bunar, o kom postoji čuvena legenda, po kojoj su radnici kopali i kopali (tako što su na kamenu ložili veliku vatru, a potom to mesto polivali vodom što je dovodilo do pucanja kamena) sve do dubine od 80 metara i nisu našli vodu. Da bi obmanuli neprijatelje, do bunara je sprovedena voda sa obližnjeg izvora, i ta tajna je strogo čuvana.