Jahorina ski opening 2019 brending levo Jahorina ski opening 2019 brending desno

Ski Tour de France - VeraS na forumu

14-01-2011 Utisak o turi Ski Tour de France - januar 2011.

Iza nas je jedna zaista PRAVA skijaška avantura, SKI TOUR DE FRANCE. Trudiću se da ne ponavljam detalje koje je vrlo lepo i koncizno sa lica mesta iznosio Zoran admin (svaka čast).

Kada sam sam se prvi put susrela sa informacijom da postoji ovakva velika tura (13 dana, 10 dana skijanja u 6 odličnih francuskih ski centara) priznajem bila sam u čudu. Gomila pitanja i dilema su mi se javile ( ko je u stanju to dobro da organizuje, ko će to izdržati, da li je neko to već probao. . . . ) ali ideja je bila neverovatno avanturistički privlačna i broj dana je bila ona mrva na tasu koja je prevagnula. Saradnja oko prijavljivanja za turu, uplata i dogovora oko smeštaja (iz Novog Sada sam i to smo obavljali mailom i telefonom ) mi je ulila dodatno poverenje u organizatore (bili su predusretljivi i profesionalni).

Polazak 1. januara. Put od 26 sati bez nervoze i loše enrgije. Zoran, vođa našeg ski busa je bio na nivou zadatka , smiren, predusretljiv, obavešten, komunikativan. . .

Stigli u Puy Saint Vinsent pred kraj dana 2. januara i smestili se u apartmane. Nas četvoro smo bili smešteni u 6 - krevetnom apartmanu (komforno i baš onako kako smo i bili upoznati pre puta). Posebno me je oduševilo to što je sve išlo glatko i bez nervoze posle toliko sati putovanja.

A dalje. . . . (pročitajte iscrpan Zoranov izveštaj po danima) Puy Saint Vincent, Serre Chevalier, Risoul i Vars, Montegenevre, Les 2 Alpes, Alpe d'Huez. . . ŽIVELI SMO, DISALI, JELI I SPAVALI SKIJANJE !

Uveče bi Zoran dolazio sa planom za sutrašnji polazak. Ponekad bi pokret bio u 6 i 30, 7, a ponekad u 8h u zavisnosti od udaljenosti destinacije (od 1, 5 do 3, 5 sata putovanja). Neretko smo se u bus ukrcavali po mraku, a ne zaboravite da ustajanje mora biti bar sat ranije zbog spremanja . Ništa nam nije teško padalo. Kada ugledate novo skijalište i te nepregledne, uređene staze, sav umor nestane (adrenalin i endorfin učine svoje ;-)) i skijate ceo dan kao preporođeni. Sastanak bi bio na mestu dolaska oko 17h, posle završetka poslednje žice. Nikada niko nije kasnio. Kafu koju su nam vožači ( inače su bili kraljevi zaista :-)) poslužili nakon celodnevnog skijanja i izuvanja pancerica (dovoljni za radost ) mislim da je jedna od onih čije uživanje ne zaboravljate :-). U povratku film u busu (nagledala sam ih se za celu godinu :-)). Na svakih par dana zaustavljanje u tržnom centru da se kupi klopa za naredne dane. U apartmanu klopa, malo druženja sa komšijama uz čašu vina ili piva, ponekad kupanje u otvorenom bazenu, neko u saunu, obeležavanje staza koje smo toga dana odvozali i padanje u krevet u 22 ili 23 časa. Ugrubo tako su izgledali dani. Ono što su detalji su druženje sa divnim ljudima svih doba, žurka za Badnje veče, mnoooogooo smeha, provale i anegdote, bolovi u pojedinim delovima tela o kojima niko ne komentariše previše, lično zadovoljstvo sto šte odvozali gomilu staza i takmičili se sa sobom i svojim granicama (pa i najdužu crnu od 13 km), videli ledenu pećinu i skijali na glečeri na 3 hiljade i koji stotinu metara, upili u sebe fascinantu lepotu snežnih Alpa. . . NEZABORAVNO!!!

Povratak beše u stilu svakog, sabiranje utisaka, radost što je sve prošlo u najboljem redu, kraće u broju sati od odlaska, pozdravljenje sa ljudima sa kojima vam je bilo lepo, razmena kontakata i želja da se ovakva avantura ponovi. Hvala Ski busu i „kapa dole“ za ideju i organizaciju, veliki pozdrav od Vlade i mene Daci i Vojinu (cimerima), Milanu, Maji, Veljku, Dukiju, Draganu (ski legendi), Ljubi, Andreju, Saletu. . . . ma svima, a posebno Zokiju koji je imao i obaveza i nadam se uživanja sa ekipom koju je poveo na ovaj put. ŽIVI BILI I PONOVO ZAJEDNO SKIJALI :-)!

Biće i fotki, samo da ih sredim i napravim mali izbor (ima ih oko 500 :-)).